Kako znate da ste na pravom putu da naučite norveški, švedski ili danski?

Kako znate da ste na pravom putu da naučite norveški, švedski ili danski?

Skandinavske zemlje, a naročito Norveška i Švedska su u poslednje vreme među najpoželjnijim ciljnim destnacijama za sprsku imigraciju i prilično veliki broj ljudi se aktvno priprema za trajni odlazak u ove zemlje. Potreba za radnom snagom na severu svakako ide u korist potencijalnim iseljenicima, ali posedovanje odgovarajuće diplome ili zanata nije dovoljno pošto se u oglasima na forumima za zapošljavanje insistra na solidnom poznavanju jezika. Štaviše, najnovija regulatva zahteva da oni koji žele da dobiju posao u ovim zemljama poseduju sertfikat o položenom ispitu jezičke provere i traženi nivo znanja se kreće od B1 do B2 nivoa (ili jednostavnije rečeno od srednjeg ka naprednom). Glavni parametar za određivanje nivoa koga valja postći je profesija kojom se kandidat bavi, tako da neko ko želi da radi kao lekar u Norveškoj će morati da polaže Bergenstesten, a u Švedskoj Tissus. Međutm, ukoliko je cilj da se zaposlenje dobije u staračkom domu kao negovatelj, biće sasvim dovoljno pokazat setfikat koji svedoči o poznavanju jezika na srednjem nivou. Ili u najvećem broju slučajeva zadovoljiti kriterijume poslodavca.

Ono što proizilazi iz uvodnog teksta je da je dobro poznavanje jezika neophodno da bi se položio test i da bi se moglo pristupiti procesu traženja posla na pravi način. Štaviše, mogućnost da se tečno govori jezik je od krucijalnog značaja za dobijanje posla. Poslodavac će se uvek opredelit za kandidata koji je u stanju da efektno komunicira jer će taj ist kandidat moći da se prezentuje na najbolji način – bez zamuckivanja i koristeći prave reči koje odgovaraju situaciji. Isto tako, dobre govorne veštine garancija da ta ista osoba neće imat problema u radnom okruženju i da će moći bez problema da komunicira sa kolegama i klijentma.

 Da bi se došlo do željenog nivoa znanja jezika potrebna je kvalitetna nastava istog. Retki su oni kojima uspešno pođe za rukom da jezik savladaju kroz samostalno učenje, velikoj većini treba nastavnik koji će pomoći učeniku da napreduje i pomogne mu/joj da pored pasivnog poznavanja jezika (čitanja i slušanja) razvije i aktivno znanje (da je u stanju da priča i piše). Ova dva stadijuma učenja jezika obično slede jedan iza drugog i prilično je teško doći do aktivnog znanja bez kontakta sa “živim” jezikom tj. jezikom koji govore izvorni govornici. Zato je izuzetno bitno pristupiti učenju na pravi način. U produžetku možete naći par smernica koje vam mogu pomoći da utvrdite da li ste na pravom putu da ovladate jezikom: 

 1. Koliko brzo napredujem?
Uzimajući u obzir da svi koji planiraju da se isele u Skandinaviju žele da to učine u najkraćem mogućem roku, lako je uvideti da je potreba za efikasnom nastavom jako tražena. Međutim, ne treba mešati efikasan pristup sa tzv. instant rešenjima. Jezik se ne uči preko noći i obećanja da ćete doći do naprednog nivoa poznavanje norveškog u roku od devet meseci u većoj grupi polaznika (od 10 pa nadalje) obično ne pije vodu. Proces učenja je kompleksan proces i zahteva vreme i posvećenost. Ako imate osećaj da vaš norveški ili švedski polako, ali konstantno napreduje na dobrom ste putu. Ali ukoliko vam deluje da prelazite gradivo velikom brzinom i pri tome niste u stanju da usvojite i primenite naučeno, vreme je da stavite prst na čelo i upitate se da li uzalud bacate vaše vreme i novac na pogrešnom mestu.

Photo credit: https://www.babbel.com/en/magazine/10-tips-from-an-expert

 2. Koliko lako mogu da izrazim svoje misli?
Da li imam problema da se setim osnovnih fraza i da li mi je naporno da razgovaram sa nekim o svakodnevnoj tematci? Da li bih mogao da pitam za informaciju koja mi je potrebna i koliko mi je teško da napišem kraći imejl? Sasvim je normalno da se suočavate da problematkom ovog tipa u toku samog procesa učenja, i cilj kvalitetne nastave je da vam pomogne da ovladate jezičkim veštnama potrebnim za rešavanje ovih zadataka. Međutm, ukoliko ste na putu da pređete poslednje lekcije u udžbeniku namenjenog polaznicima B2 nivoa, a pri tome se još uvek mučite sa jednostavnim rečenicima, nešto očigledno nije u redu.

 3. Da li razlikujem formalni i neformalni jezik?
Da odmah razjasnimo, Skandinavci su kako u životu, tako i u jeziku prilično nerformalni u odnosu na recimo engleski gde se tačno zna koji je izbor reči i stl pisanja prigodan odgovarajućoj situaciji (razgovoru sa bliskim prijateljom ili prepiskom sa šefom). Ali ako smatrate da ste na naprednom nivou, onda treba da poznajete osnovna pravila o pisanju imejlova i učitvom obraćanju sagovorniku. Zato što ta pravila ipak postoje.

 4. Da li mi je izgovor prihvatljiv?
Svi smo mi svesni činjenice da je praktčno nemoguće steći savršeni akcenat bez boravka u samoj zemlji. Međutim, to ne znači da se ne može raditi na tome i dobar profesor će se trudit da vam pomogne da poboljšate svoj izgovor. Skandinavski jezici (tačnije norveški i švedski) su tonski jezici što znači da kad slušate izvorne govornike imate osećaj da oni “pevaju” dok govore, dok Danci više deluju kao da valjaju vruć krompir u ustima dok pričaju. Ta švedska i norveška “melodija” i dansko “davljenje” su sastavni deo jezika, i ako to makar delimično ne savladate Skandinavci će imati problema da vas razumeju.

 5. Da li razmišljam na srpskom dok se služim stranim jezikom?
Glavni izazov u učenju svakog jezika nije u učenju novih reči i gramatčkih pravila, već sposobnost da se izađe iz okvira maternjeg jezika i usvoje konstrukcije i fraze koje nisu “logične” niti u skladu sa zakonitostma (ili tzv. osećaju) našeg izvornog govora. I upravo ovaj kriterijum je jedan od najvažnijih prilikom procene nečijeg znanja. Znaćete da ste na naprednom nivou onda kada počnete da koristte izraze koji su vam u prošlost delovali “čudni” i “neprirodni”, a da pri tome ne postavljate pitanje o validnost isth. Jer jezik nije nikada u potpunost logičan.

 Valja napomenuti da je prilikom samog procesa učenja nemoguće u potpunost zadovoljiti sve gorenavedene kriterijume, tako da ako imate osećaj da “škripite” što se izgovora tče ili vam je teško da napišete propratno pismo prilikom apliciranja za radno mesto – ne očajavajte. To je samo znak da treba dodatno proširiti znanje u “kritičnim” oblastma i dobar profesor će vam pomoći u tome. Ukoliko se desi da imate osećaj da nijedan kriterijum nije zadovoljen, razmislite da li je vreme da preispitate sopstvene radne navike ili nađete novog predavača. U svakom slučaju, uživajte u učenju jezika jer će vam svakako biti jako drago kada shvatite da ste ga napokon „progovorili”.

 

 .

 

Izvor: Serbiske profesjonelle

No Comments

Post A Comment