Da li mogu da naučim norveški, švedski ili danski jezik brzo i zašto ne?

Da li mogu da naučim norveški, švedski ili danski jezik brzo i zašto ne?

Bilo da norveški, švedski ili danski želite da naučite zbog radne imigracije, studiranja ili zbog prijatelja koje imate u nekoj od tih zemalja, jedno od pitanja na koja sigurno želite odgovor je koliko ćete vremena morati da provedete u učenju kako biste jezik progovorili dovoljno dobro. Ono čega treba biti svestan je da je učenje jezika proces koji zahteva vreme i da sva magična rešenja dostupna na tržištu koja nude učenje jezika maltene preko noći, zapravo samo služe da donesu profit prodavcu. Dok se ne razvije neka visoka tehnologija čipovanja mozga, teško da će biti izvodljivo da se samo jednog jutra probudimo i govorimo neki strani jezik. A i znamo šta većina misli o čipovanju, tako da…

Iako sve dovde napisano ide u prilog tome da se mora odvojiti vreme, činjenica je da ako ste od svih stranih jezika odabrali da učite švedski, norveški ili danski, učenje će ići brže nego da je izbor pao negde drugde. Razlog tome je što skandinavski jezici pripadaju grupi severnogermanskih jezika, pa mnoge sličnosti dele sa engleskim, ali i nemačkim i holandskim. Vreme potrebno za savladavanje stranih jezika se znatno skraćuje kada ne mora da se uči novi alfabetski sistem, kao i kada gramatika i leksika jezika koji se uči dele neke zajedničke odlike i principe sa maternjim ili nekim drugim stranim jezikom koji dobro poznajete. Iz ugla jednog prosečnog maternjeg govornika nekog od indoevropskih jezika, to izgleda ovako nekako.

Sve dok smo među mačkama, dobro je. 🙂

 

Poznavanje drugih jezika, dakle, igra određenu ulogu, ali ne i presudnu. Jedan od važnijih faktora je cilj učenja. Da li morate polagati ispit na višem nivou, ili je dovoljno da naučite da se sporazumevate sa ljudima oko sebe? Da li planirate da studirate na tom jeziku, ili ćete jezik koristiti samo povremeno u usmenoj komunikaciji? Od ciljeva učenja zavisi i čemu ćete se posebno posvećivati u toku učenja – gramatici, rečima i izrazima, pisanju, konverzaciji – ili svemu podjednako. Neko ko želi da studira ili da se zaposli kao lekar će mora da se posveti svemu podjednako i da usavršava svoje veštine i znanja na kursevima i van kurseva, za potrebe različitih ispita, ali i posle ispita. Ta osoba će svakako morati da provede znatno više vremena u učenju od nekoga kome je cilj da ume da naruči piće u kafiću, ili da ljubazno odbije letak na ulici. Radna imigracija povremeno podrazumeva samo da osoba ume da komunicira na engleskom, mada često ljudi imaju potrebu da i pored toga nauče nešto norveškog, švedskog ili danskog, posebno ako osete potrebu da žive život punim plućima. Od drugih se, pak, očekuje na poslu da progovore u budućnosti, ili da znatno poboljšaju svoja jezička znanja.

Dobro naciljana meta je pola posla.

U skladu sa ciljem učenja treba misliti i na vreme koje imate na raspolaganju. Većina ljudi bira kurseve koji se održavaju dva puta nedeljno u trajanju od 90 minuta, jer su na ovaj način prinuđeni da u raspored nekako uglave učenje. Vreme koje se uglavnom troši na učenje ovih jezika van kursa je (po slobodnoj proceni) sve između sat vremena i sedam sati na nedeljnom nivou. Oni koji već borave u Norveškoj, Švedskoj i Danskoj nedostatak vremena za učenje uglavnom upotpunjuju susretom sa govornim jezikom iz okruženja (na poslu, sa prijateljima, i slično). Ukoliko uzmemo u obzir da je za savladavanje evropskih jezika lakše kategorije (u koju spadaju i skandinavski!) potrebno oko 500 sati, a neko potroši recimo ukupno šest sati nedeljno učeći na kursu i van istog, dolazimo do toga da za nešto više od godinu dana može savladati jezik na nivou koji je dovoljan za komunikaciju i funkcionisanje bez većih problema.

Ko će sad da radi ovaj domaći…

Jezik ipak nije matematika. Ili jeste? U praksi se pokazalo da učenici koji iole ozbiljno shvataju učenje jezika i redovno odvajaju vreme za učenje u proseku za 6 do 9 meseci dosegnu nivo A2, a za godinu ili godinu i po dana jak B1, ili slabiji B2. Većini je potrebno dodatnih 6 meseci do godinu dana da nakon toga dostignu jak B2 ili slabiji C1. Oni koji žele da polažu neki od testova na ovom nivou uglavnom moraju uloži dodatni napor i preispita svoju motivaciju kako bi probili „plato“ i savladali nijanse i delikatne detalje koji dele B1/B2 i B2/C1.

Ovako bi to nekako izgledalo iskazano matematičkim jezikom.

Treba imati na umu da prethodno postavljena „formula“ u obzir uzima prosečnog učenika i pretpostavlja da se učenje odvija manje-više stabilno i linearno. Recimo, računica ne uzima u obzir slabu koncentraciju, mada ona može biti povezana sa motivacijom. Ukoliko neko ima negativan stav prema jeziku, to će svakako znatno usporiti (ili sasvim zaustaviti) usvajanje jezika – ili s druge strane, ako ima entuzijazam, volju i želju za učenjem, to je faktor koji može znatno ubrzati ovaj proces. Ono što većina njih (pogrešno) misli je da bez talenta ne može da se nauči jezik. On jeste poželjan preduslov, ali nikako i jedini dovoljan u ovoj priči. Brzina učenja je dakle kombinacija velikog broja faktora, od kojih su samo neki npr. vreme koje imate na raspolaganju i koje efektivno možete koristiti za učenje, motivacija, nivo jezika koji treba da savladate, cilj učenja, poznavanje gramatike maternjeg ili stranog jezika, generalno talenat za usvajanje jezika ili koliko ste voljni ili u situaciji da što češće koristite strani jezik. Zato je, umesto da uklapate bubanje nepravilnih glagola i konverzacije na norveškom ili švedskom u tačno određenu količinu minuta i sati, bolje da učite, čitate, slušate i koristite jezik kad god možete. To je jedina formula koja u usvajanju jezika daje tačan rezultat. 😉

Izvor: Serbiske profesjonelle

No Comments

Post A Comment