Gde su nestale moje reči? Trikovi za efektivno učenje jezika

Gde su nestale moje reči? Trikovi za efektivno učenje jezika

Norveški, švedski i danski se, kao i bilo koji drugi strani jezici, sastoje od hiljada i hiljada reči, izraza i pojmova koje ćete otkrivati sve dok ne odustanete od usvajanja jezika, iako taj proces može trajati čitavog života. Ono što uglavnom stvara najveću frustraciju za odrasle učenike stranih jezika je nedostatak reči i pojmova na stranom jeziku uz pomoć kojih bi mogli da se izraze kao odrasli ljudi, manje-više onako kako se izražavaju i na maternjem. Prosto se osećamo glupo kada ne znamo kako da iskažemo svoje misli i osećanja, nego moramo da se služimo ograničenim vokabularom (ali ponekad i rukama i nogama). Usvajanje stranih jezika je stoga jedan vrlo težak i bolan proces, nimalo olakšan činjenicom da nas sopstvena memorija izdaje u trenucima kada nam je najpotrebnija. U ovom tekstu će bi reči o tome zašto smo skloni zaboravljanju i zašto nam se jezik „ne lepi“, kao i šta po tom pitanju možemo učiniti.

Mehanizmi koji „koče“ učenje

Kada smo suočeni sa nekom novom rečju – recimo oppholdstillatelse – prvo na šta kod nje nailazimo je strukturalni nivo, odnosno slova od kojih je reč izgrađena i način na koji su ova slova ukombinovana i tvore grafičku celinu na papiru, ali i auditivnu celinu u ušima. Naši umovi su fenomenalne tvorevine koje se od rođenja neprestano bore sa milionima različitih impulsa. Svaki od ovih impulsa je istovremeno i delić informacije, ali da bi ljudski mozak bio funkcionalan i upotrebljiv mora filtrirati nepotrebne informacije, odnosno „buku“. Ukoliko ne poznajete reč oppholdstillatelse – ona je samo „buka“, jedan opšti haos, i dok je čitate prvi put sasvim nesvesno birate koja slova ćete pročitati i na koji način. Recimo znate da opp znači gore, eventualno da hold ima neke veze sa držanjem. Pažnja dakle pada samo na one grupacije slova koje su vam već poznate iz prethodnog iskustva sa maternjim jezikom i drugim stranim jezicima koje poznajete. Kada biste čuli ovu reč prvi put, i to bi bila jedna „buka“ koju bi vaš um u potpunosti ignorisao, ili bi je možda povezao sa nečim što vam zvuči slično, jer se nepoznata informacija uglavnom doživljava kao suvišna. Struktura reči (kombinacija slova i glasova) je najniži nivo procesuiranja reči, prilikom koga se ignoriše sve ono čemu još uvek nismo pripisali značenje. Zato nije čudno što veliku većinu reči ne možemo zapamtiti tako što ih prosto „pročitamo“. Čak i kada povežemo zvučanje reči i njen izgled na papiru, to nije dovoljno da je zapamtimo. Potrebno je da znamo i šta znači, ali i kako je možemo upotrebiti.

Kada ne poznajemo značenje reči, one su samo „buka“. Izvor: thehiddenpearl.org

 

Vizuelna memorija i konceptualizacija

Kada nekoj reči pripišemo značenje, mi zapravo stvorimo koncept za tu reč u svojoj svesti, ili je dodamo na postojeće koncepte. Ovo je važno zato što je to prirodna prečica ne samo za učenje reči i pojmova iz stranog jezika, već zato što na taj način funkcioniše i proširivanje vokabulara u maternjem jeziku. Koncepti operišu na principu sličnosti; na primer, postoji jedan koncept za predmete koje koristimo za ispijanje tečnosti, a neki od različitih pojavnih oblika su recimo čaša, čašica, šolja i šoljica; izrađene od različitih materijala i upotrebljivih u različitim situacijama, ali namenjene istoj svrsi. U procesu usvajanja vokabulara u maternjem i stranim jezicima koristimo koncepte za efektivnu navigaciju kroz šumu reči i izraza u njima, a u te svrhe možemo koristiti asocijacije (čaša – šolja) radi bržeg učenja i pamćenja.

Međutim, ni ovaj nivo nije dovoljan da bismo trajno zapamtili reč. Tek kada značenje povežemo sa nekim ličnim iskustvom ili sećanjem omogućavamo rečima da pređu u dugoročnu memoriju. Tek onda kada reč katt, njenu grafičku i zvučnu predstavu na norveškom spakujete u kutiju pod nazivom „male krznene životinje“ i povežete je sa svojim pozitivnim ili negativnim iskustvima sa ovim životinjama, možete prepozna ovu reč u svakom kontekstu i setiti je se kada budete bili u situaciji da pričate o mačkama.

Da li se mačka beše piše sa jednim ili dva t? Izvor: YouTube screenshot

 

Kako biste se zabavili i podstakli vizuelizaciju, nove reči i pojmove možete provući kroz pretraživač Google slike na norveškom, švedskom ili danskom, a zatim ih sačuvati na svoj računar pod originalnim nazivom. Mnogo je lakše pamtiti vokabular kada imamo prateću sličicu, ali ukoliko želite da sve ovo podignete na još viši nivo, pokušajte da povežete sliku sa nekim prethodnim ličnim iskustvom, sećanjem ili pričom koje ćete se prisetiti svaki put kada treba da se prisetite i reči. Što više priča uspete da povežete sa rečima i odgovarajućim slikama, to će se vaše sećanje na datu reč bolje učvrstiti u pamćenju, te ćete se lakše i se kada vam zatreba.

Ponavljanje i obnavljanje

Pamćenje ponekad ima ograničen rok trajanja. Kada naglas čitamo reči sa papira, reči se zadržavaju u kratkoročnom pamćenju. Ono što tada radimo je potpuno isto kao kada naglas ponavljamo telefonski broj da ga ne bismo zaboravili dok se ne dočepamo papira i olovke – on posle zapisivanja isparava sasvim ili skoro sasvim iz kraktoročne memorije, kako bi ona bila slobodna za sve ostale kompleksne operacije kojima mozak inače mora da se bavi svakoga dana.

U procesu učenja norveškog, švedskog ili danskog želimo da što više pojmova prenesemo u dugoročnu memoriju, iako zaboravljanje nije moguće u potpunosti ukloniti iz slike. Da li to znači da treba odjednom što više da ponavljamo ono što učimo? Sasvim paradoksalno, odgovor je ne. U procesu papagajskog ponavljanja samo bezrazložno opterećujemo kratkoročnu memoriju, a neretko vežbamo samo čitanje i ništa više. Kada u toku aktivne upotrebe pisanog ili govornog jezika pokušavamo da se prisetimo reči i izraza, umeće čitanja nam ni malo ne pomaže. Iz tog razloga je potrebno prebaciti fokus sa iščitavanja liste reči na prisećanje tih reči.

Dakle ipak papagaji nemaju dobru taktiku za učenje? Izvor: Pinterest

 

Liste reči ne treba da budu previše duge. Ukoliko koristite nekakav udžbenik, pokušajte da napravite kraću listu reči iz svakog teksta koje želite da usvojite (ne dužu od deset pojmova), sa prevodima i/ili objašnjenjima na ciljnom jeziku. Čim pročitate listu, sklonite je i pokušajte da se prisetite onoga što na njoj stoji. Zatim se ostavite listu da odleži dobrih nekoliko dana i nakon toga pokušajte ponovo da se prisetite reči. Onoga čega se posle nekoliko dana setite ćete se najverovatnije sećati na duže staze. Ono što ste zaboravili morate ponovo učiti. Naravno, poenta je praviti nove liste reči, što znači da ćete biti u kontinuiranom procesu obnavljanja. Možete se i testirati uz upotrebu kartica – na prednjoj strani može biti slika ili ilustracija, a na drugoj ispisana reč na stranom jeziku; ili na jednoj strani može biti ispisana reč na stranom jeziku, a na drugoj prevod reči. Koliko reči se sećate posle mesec dana?

Nije sve izgubljeno: učenje nastaje onda kada smo spremni da zaboravimo

Mnogi naučnici koji su se bavili vezom između jezika i uma smatraju da učvršćivanje pojmova u dugoročnom sećanju zaista može da se podstakne ponavljanjem, prilikom koga samo kalemimo neke nove deliće informacija ne već postojeći koncept, ali i da je ovom procesu potrebno vreme kako bi bio uspešan.

Kalemljeno voće je otpornije i daje bolji rod. Tako valjda ide i sa jezikom? Izvor: kertlap.hu

 

Prema istraživanjima, međutim, ključ uspeha leži u tome da obnavljanje treba da se desi kad već počnemo da zaboravljamo, jer se tada sećanje bolje učvršćuje. Naravno da posao ovde nije gotov, jer pauza između dva obnavljanja treba postepeno da se produžava. Ako želite nečega da se sećate posle nedelju dana, obnovite za nedelju dana. Ako hoćete nečega da se sećate posle šest meseci, obnovite za šest meseci. I tako dalje.

Nakon čitanja ovog teksta možda uviđate da brzinsko usvajanje jezika nije moguće; barem ne u onoj meri u kojoj biste i sami mogli da kažete da se na stranom jeziku izražavate podjednako dobro kao i na maternjem. Međutim, uz upotrebu ovih trikova svoje učenje možete da efektivizujete i da ne gubite vreme na tehnike koje su dobre za bubanje pred test, ali prosto ne pomažu na duže staze. Usvajanje jezika jeste komplikovan proces, ali nije nemoguć zadatak!

Kada zaboravljanje prihvatite kao sastavni deo procesa učenja, izvojevali ste malu pobedu. Izvor: macleans.ca

Izvor: Serbiske profesjonelle

No Comments

Post A Comment