Kako se čita u Skandinaviji?

Kako se čita u Skandinaviji?

Protekla dva dana obeležila su dva bitna međunarodna praznika – Dan planete Zemlje (22. april) koji se obeležava od 1970. godine, i Svetski dan knjige i autorskih prava (23. april), zvanično ustanovljen od 1995. godine. Datum ovog drugog praznika ima simboliku i u tome što je 23. april između ostalog i datum kada su preminuli velikani svetske književnosti, Vilijam Šekspir i Migel de Servantes (doduše u razmaku od 10 dana, ali su se datumi poklopili zbog različitih kalendara koji su u to vreme bili u upotrebi u ovim državama). Danas se obeležava širom sveta, sa ciljem da se posebno istakne značaj knjige i pisane reči, ali i podstakne čitanje među svim slojevima društva, i to najčešće organizovanjem izložbi, tribina, razmena knjiga i popustima u knjižarama.

456
123

Photo: http://bibliotekasabac.org.rs/nacionalni-dan-knjige/nacionalni-dan-knjige/

U „mračnom srednjem veku“ knjiga je bila neizmerno skupa rukotvorina – tada je štampanje bila samo misaona imenica, a njihovo ručno prepisivanje bio je dug i mukotrpan proces. Problem nije bio samo u tome što su bile skupe, nego i to što šire narodne mase nisu imale posebno velike koristi od njih, jer je pismenost u suštini bila privilegija imućnijih. Na neki način je malo teško zamisliti kako je jedno takvo vreme i jedan svet izgledao, posebno kada se uporedi sa današnjom situacijom, kada je knjiga dostupnija nego ikada do sada, i to ne samo u štampanom izdanju. Danas ste na samo nekoliko klikova od gotovo bilo koje knjige u digitalnom izdanju, i danas je potpuno normalna pojava da vidite ljude koji čitaju knjige na tabletima u prevozu. Na osnovu nekih svoji algoritama, Gugl je uspeo da čak dođe i do približne brojke ukupnog broja izdatih naslova u svetu – u pitanju je neverovatnih 129 864 800.

Photo: https://www.deichman.no/arrangement/verdens-bokdag-2018

Kakva je situacija u nordijskim zemljama? Prema jednom istraživanju, čiji su rezultati objavljeni pre dve godine, prvih pet mesta zauzele su upravo svih pet nordijskih zemalja. Istraživanje nije pokrilo samo koliko ljudi u jednoj zemlji ume da piše i čita, već su tu uključeni i neki drugi faktori, poput funkcionalne pismenosti, broja biblioteka po broju stanovnika, čitalačke navike i sl. Island je na primer u samom svetskom vrhu po broju autora i pročitanih knjiga po glavi stanovnika (a da to opet nema onu negativnu konotaciju da „svaka šuša može da izda knjigu“). Pored toga, jedna od tradicija u ovoj zemlji je i poklanjanje knjiga za Badnje veče, koje se i tradicionalno provodi čitajući. Prodaja knjiga je na svom vrhuncu upravo u periodu između septembra i decembra. Norveška, koja je zauzela drugo mesto na listi iz gorepomenutog istraživanja, je (bez preterivanja) zaista raj za sve one koji vole da čitaju. Članstvo u biblioteci je potpuno besplatno, i sa karticom koju vam je izdala lokalna biblioteka možete da pozajmljujete knjige iz bilo koje biblioteke u zemlji. Ukoliko vam je potrebna knjiga iz recimo neke univerzitetske biblioteke, dobijate je poštom i vraćate je u vašu lokalnu biblioteku, koja je opet vraća nazad poštom. Knjige možete da vratite bilo kad, pa i van radnog vremena – biblioteke imaju obično zasebno sanduče za tu namenu, ili posebne otvore/depoe gde možete da ubacite pročitanu knjigu. Postoji i mogućnost da putem mejla dobijete listu svih knjiga koje ste pozajmljivali u određenom periodu. Čak i manje seoske biblioteke imaju impozantan broj knjiga, časopisa, dosta veliku kolekciju stripova, audio-knjiga, filmova i društvenih igara. Više puta u toku godine možete da očekuje i ne tako male popuste na razna izdanja, pogotovo tokom uskršnjih praznika i jeseni (kada posebno dobro idu „krimići“), ali i naravno u periodu pred Božić i Novu godinu.

Den Norske Bokbyen i Fjærland. "Sjølvplukk" *** Local Caption *** Bilder fra Fjærland og området. Fotografert 29.-30.juni 2005.

Knjižara u Fjerlandu po principu samoposluživanja. Odabereš knjigu i ostaviš 10 kruna.

Photo: https://bokbyen.no/galleri/

Svih pet nordijskih zemalja imaju i tzv. „gradove knjiga“, odnosno mestašca u kojima su napušteni objekti poput zanatskih radnji, prodavnica, štala, ambara ili udžerica pretvoreni u minijaturne knjižare, uglavnom opremljene polovnim ili starim knjigama. Prvo mesto u kome je ovakav projekat zaživeo 1961. godine je varošica u Velsu, Hej na reci Vaj (Hay-on-Wye). Tamo se danas nalazi četrdesetak knjižara koje uglavnom prodaju polovne i antikvarne knjige, i ovakav koncept je mestašcetu koje je bilo na privrednom izdisaju donelo ponovni procvat. Svake godine u junu održava se veliki književni festival koji tokom desetak dana poseti preko 80 000 ljudi, a turista i ljubitelja književnosti ne manjka ni u drugim delovima godine. Hej na reci Vaj, kao i druga slična mesta u svetu, deo je Međunarodne organizacije gradova knjiga (International Organisation of Book Towns).

hay-wye

Photo: https://www.abebooks.co.uk/books/hay-on-wye-bookshops.shtml

Najpoznatije grad knjiga u Skandinaviji je svakako Fjerlan (Fjærland), smešten duboko unutar najvećeg fjorda na svetu, Sogne fjorda, i koji danas ima samo oko 300 stanovnika. Projekat je započet 1995. godine i danas u svojoj „kolekciji“ imaju preko 17 000 naslova (u dužini polica koje bi bile poređane jedna uz drugu: oko 4 kilometara). Knjige se nalaze u napuštenim i adaptiranim objektima – neki od njih su recimo preuređena štala, potom čekaonica za trajekte, stara banka, hladnjača… Poseban dragulj ovog mesta je i njihova knjižara antikvarnih knjiga. „Zvanična“ turistička sezona je od maja do septembra, a u zimskom delu godine je moguće poručiti različite naslove, preko njihove zvanične stranice, a koji su uredno sortirani prema kategorijama. Svake godine održava se i „Noć knjige“ (ove godine će to biti 2. juna) koja je propraćena minijaturnim sajmom knjiga (možete čak i da zakupite štand i da sami prodajete svoje knjige), koncertima, predavanjima i sličnim događajima. Van toga, možete čak i da im poklonite neke knjige koje vam ne trebaju, ali za to ipak postoje određeni kriterijumi. U Fjerlanu, pored toga što je poznat kao grad knjiga, nalazi se i Norveški muzej glečera (Norsk bremuseum), a turističku ponudu dodatno obogaćuje netaknuta priroda, razgledanje glečera i sjajni uslovi za pešačenje, vožnju bicikla ili kajaka, kao i ribolov. Čitanje sadržaja na sajtu je takođe sjajan jezički trening ukoliko učite norveški (jer je sve na nynorsk-u), ali ima i deo koji je na engleskom ukoliko ne uspete da se snađete.

Kao što je već na pomenuto, Fjerlan nije jedini grad knjiga, ali je dakako najpoznatiji. U Norveškoj isti koncept ima i mestašce Tvedestran (Tvedestrand) na jugu zemlje, preko čije stranice je takođe moguće kupiti neke od naslova i gde se takođe održavaju manji festivali. U ostalim nordijskim zemljama tu su još Torup u Danskoj, gde se održavaju sajmovi više puta u toku godine, a uz to i kursevi pisanja, potom Borbi na jugozapadu Švedske, kao i projekti u Finskoj i na jugu Islanda.

Piše: Nemanja Vidaković

No Comments

Post A Comment