Norveška – moj svojevrsni pojas za spasavanje. Iz prve ruke

Norveška – moj svojevrsni pojas za spasavanje. Iz prve ruke

U današnjem tekstu Iz prve ruke delimo jednu priču koja je ispričana nakon višegodišnjeg tumaranja po bespućima severa evropskog kontitenta. Počev od Islanda, preko Zapadne Norveške do Osla u kome se danas obrela, o svojim zapažanjima o Norveškoj nam piše jedna bivša sugrađanka.

Kako je došlo do toga da se sa Islanda preseliš u Norvešku?

Ja sam se obrela u Norveškoj sticajem nesretnih okolnosti te 2008-200.9 godine kada je ekonomska kriza pokosila Island pa je moj tadašnji muž Islanđanin, rešio da se seli u Norvešku – u potrazi za poslom. Pa tako i ja pođoh za njim. Posle iskustva života na Islandu, meni je Norveška iskreno došla kao spas, kao nešto mnogo bolje za moje pojmove. Koliko kod da Island deluje kao zemlja iz bajke, meni je prosto bila previše drugačija od onog na šta sam bila naviknuta u Srbiji. 🙂

Gde si se tačno preselila?

Moje prvo preseljenje u Norvešku bilo je u jedno malo mesto na zapadnoj obali, blizu Olesunda – Valdal. Mesto malo, ali nadaleko čuveno po jagodama. Kažu da su najlepše Norveške jagode baš iz Valdala. Život u tom mestu pamtim pre svega po prirodi kojom je ovo mesto u potpunosti okruženo. Visoke planine koje paraju nebo, reke, vodopadi, fjord…..malo ljudi a pregršt prirode ! Valdal se inače nalazi između dve velike Norveške atrakcije: Trolstigena – dela regionalnog puta u Opštini Rauma jedinstven po svojim serpentinama koje se samo najvrsniji vozači usude da savladaju i fjorda Geiranger – jedan od najlepših duž norveške obale, nedavno je poslužio i kao inspiracija za snimanje apokaliptičnog filma Talas (Bølgen) o cunamiju koji bi hipotetički mogao da zadesi taj region. Stoga se može reći da smo živeli na veoma atraktivnom mestu.

Pogled koji puca s vrha planine na fjord. Privatna arhiva

Kako si se snalazila s jezikom?

U to vreme nisam pričala norveški, mada sam dosta znala tj. razumela zbog poznavanja islandskog, engleskog i nemačkog jezika. Nisam stigla ni da sklopim neka prijateljstva jer nisam radila. Ćerka je išla u školu i učila ninošk koji se razlikuje od bukmola koji sam ja učila, pa smo se cesto prepirale kako se šta kaže. 🙂 Meni lično je bilo zanimljivo da sam tokom tih 6 meseci koje sam tamo provela tamo videla tri godišnja doba. Nikada međutim ne bih volela da život provodim na takvom mestu pa smo se preselili u okolinu Osla.

Da li je tamo bilo nešto drugačije?

Kada smo stigli u mesto Hvalstad kraj Askera koji se nalazi kraj Osla, tu sam već osetila da je to to i da tu želim i da ostanem. Tada je moj život u Norveškoj tek počeo, mada mi iz ove perspektive deluje kao svojevrsna borba za opstanak. Imala sam besplatne časove norveškog jer sam bila u braku sa Islanđaninom koji opet ima potpuno ista prava kao i Norvežani jer dolazi iz njihove zajednice Nordijskih zemalja. Išla sam svakog dana u školu od 9 do 14 ili 15 časova i bila đak prvak! Brzo sam napredovala zbog , kako sam već navela, mog poznavanja tih drugih jezika, tako da sam posle oko godinu dana (školske godine dana) dosta dobro savladala jezik i položila tadašnji Norskprøve 3. To je ispit koji odgovara današnjem B1. Posle 5 godina života i rada u Norveškoj rešila sam da se prijavim na polaganje pismenog dela Bergenstest-a (misleći da cu moći nešto i da studiram) bez ikakve pripreme! To je bio više eksperiment nego stvarna potreba, i položila sam ga! I danas kada ljudima pričam o tome, smeju se i ne veruju. 🙂

Plaža na ostrvu Hovedøya u zalivu kod Osla. Privatna arhiva

Da li se sad može reći da si savladala jezik, barem onoliko koliko se to očekuje od jednog stranca?

Znam dosta njih koji nisu znali niti jedan strani jezik pre nego sto su počeli sa učenjem norveškog i oni su ga brzo savladali baš zato sto nisu imali npr. engleski kojim bi se potpomogli kad im zatreba. Ja sam znala engleski i puno sam ga koristila u početku. Meni lično Norveški nije „legao“ tako da se mučim kada ga pričam bez obzira sto sam položila sve te testove. Dok sam živela na Islandu ja sam govorila samo engleski koji mi je postao kao maternji dok se sa norveškim to prosto nije dogodilo.

Taj jezički momenat uglavnom ima veze sa poslom i samim tim interakcijom za izvornim govornicima. Pretpostavljam da je i kod tebe to bio slučaj, zar ne?

U međuvremenu sam počela da radim kao čistačica i borila se da ne ostanem u toj branši, pa sam uporedo išla na kurs za rad u kantini, naravno kada sam završila sa kursom jezika. Tu sam počela da dolazim sve više i više u kontakt sa Norvežanima. Moj utisak o njima je da su veoma ljubazni i lepo vaspitani i da ti neće tako lako pokazati šta stvarno misle . Treba im duže vremena da se otvore za prisnije prijateljstvo i moj utisak je da se većina nikada ni ne otvori u potpunosti i da u suštini i ne žele mnogo kontakta sa nama strancima. To je OK jer ni mi stranci ne želimo preterani kontakt sa njima, pa tako u većini slučajeva samo živimo jedni pored drugih. Ja lično nemam prijatelje među Norvežanima jer me to opterećuje. Ne mogu da se opustim ni što se jezika, a ni što se razmišljanja i iznošenja stavova tiče, pa tako ne želim svoje slobodno vreme da trošim na nešto što mi ne prija.

Kakvi su Norvežani inače kao kolege u radnom kolektivu?

U radnom odnosu im je veoma važno kako funkcionišete u grupi i kako se ponašate u kolektivu. Čini mi se da im je to važnije nego koliko ste stručni i kako radite svoj posao. Pošto smo mi navikli na malo drugačiju radnu etiku, malo nam je teško da se prilagodimo i ne kažemo baš sve sto nam je na pameti, pritom birajući jedn miran i staložen način. Tu naši ljudi najviše dolaze do problema u radnom odnosu, tako da se na tome treba najviše raditi. Mi smo inteligentni, savesni, snalažljivi i vredni, ali nam fali te norveške ljubaznosti i smirenosti.

Poenta je biti smiren kao krava dok pije vodu. 🙂 Privatna arhiva

A možeš li koju reč ispričati o njihovoj arhitekturi ili nečem drugom što je tebi lično privuklo pažnju?

O arhitekturi nemam ništa posebno da kažem. Kuće su im od drveta i dosta se razlikuju od naših. Često im je raspored prostorija veoma čudan pa se iz dnevne sobe ulazi u spavaću tamo gde bi po našoj logici trebalo da bude kuhinja. 🙂 Stavljanje štekera po plafonu kako bi se uključio luster je tek posebna priča koja začuđuje i zasmejava sve Balkance. Kažu da je strujni sistem tako zastareo da se može još jedino u Albaniji i u Norveškoj naći. 🙂 Norveška je zemlja prirode i njenih lepota tako da ovde iskreno ima malo šta arhitektonski ili istorijski važno da se vidi. Za onog ko voli zimske čarolije i sportove, ovo raj na zemlji!

Ovako taj šteker izgleda kod mene u stanu. Privatna arhiva


A šta bi za kraj izdvojila kao nešto što je Norveška tebi pružila?

Ne samo meni, već i mom detetu je pružila osećaj sigurnosti i bezbrižnosti. Osećaj da ce sve biti u redu. Osećaj da smo deo sveta i civilizacije. Osećaj da vredimo, da ima nade za bolji život, da naš život ima smisao i da ćemo ga proživeti sa osećanjem sreće i zadovoljstva. To su možda najveće i najbitnije razlike između Norveške i Srbije. Volimo da posetimo Srbiju, da putujemo po njoj i da vidimo i zagrlimo ljude koji nas vole i mi volimo njih, ali volimo i da se vratimo u ovu našu novu domovinu u taj osećaj sigurnosti i ljubaznosti. Prvo što uradimo kada se vratimo kući u Norvešku, je da popijemo veeeliku čašu vode iz česme koja je božanstvena i nema cenu!!!

Norveška je za mene bila svojevrsni pojas za spasavanje. Privatna arhiva

No Comments

Post A Comment