Norveški dan ustavnosti nekad i sad

Norveški dan ustavnosti nekad i sad

Kada se spomene dan državnosti, većina ljudi s naših prostora pomisli na mnoštvo paradirajućih vojnika, tenkova i aviona koji izvode akrobacije na nebu, možda i na dva slobodna dana, a ima i onih nostalgičnih, rođenih u (davnom) prošlom veku koji se sete 29. novembra i poznatih aktivnosti vezanih za taj dan. Norvežani, međutim, svoj dan državnosti proslavljaju malo drugačije. U tekstu od pre dve godine smo pisali o osnovnim “pravilima“ vezanim za proslavu, a u ovom tekstu ćemo se baviti malo istorijom.

Godina 1836. se računa kao godina modernog proslavljanja 17. maja kao Dana državnosti, ali to nije datum kada je Norveška postala samostalna država. Proslava se nadovezuje na 17. maj 1814. godine kada su Norvežani navodno zgotovili svoj prvi Ustav, a nekoliko godina potom se počelo i sa obeležavanjem tog datuma. Međutim, kako Norveška u to vreme nije bila samostalna država, to baš nije išlo tako glatko! Naime, 1828. godine je kralj unije Norveške i Švedske zabranio proslavu ovog dana jer ju je posmatrao kao revolucionističko delovanje i provokaciju. Da li je bio u pravu ili ne, to je podložno raspravi, ali svakako nije pogrešio što se tiče datuma, jer ovaj dan nije pravi datum uvođenja Ustava! Iako se uzima da se njegovo svečano potpisivanje dogodilo 17. maja, on nije potpisan pre 18. maja, tako da su Norvežani malo poranili sa slavljem.

Pevanje i držanje govora 17. maja je po naređenju policije strogo zabranjeno. Izvor: Sverresborg Trøndelag folkemuseum

Danas su dečija parada (barnetoget) i 17. maj skoro sinonimi jer u bilo kom mestu u kom se obeležava ovaj dan i kakvo ih vreme posluži, oni su neizostavni deo proslave. Deca školskog uzrasta zajedno sa svojim nastavnicima paradiraju ulicama, mašu zastavicama, pevaju, plešu i sviraju duvačke instrumente, ali to nije tako uvek bilo.

Nas ništa ne može sprečiti da proslavimo 17. maj. Ali stvarno! Izvor: avisenagder.no. Simen Løvgren

Najpre su se održavale parade naroda (borgertog) ili parade sa plakatima (fanetog) gde su ljudi paradirali sa plakatima, muzikom i horskim pesmama. Tek na ideju i insistiranje upravnika škola, se održala prva dečija parada 1870. godine u Oslu koja se zvala „Parada malih dečaka sa plakatima“ (“Smaagutternes Flagtog”). Tada je grupa od oko 1200 dečaka otišla do dvorca (Slottet) i pevala Kraljevsku pesmu (Kongesangen) ispred dvorskog balkona. Devojčice su morale da čekaju 19 godina kako bi i one dobile dozvolu da učestvuju na paradi, a maturanti gimnazije, iliti tzv. „crveni maturanti“ (rødrussen) prvi put su uzeli aktivno učešće u paradi 1905. godine.

Godinu dana kasnije Kralj Hokon i Kraljica Maud uveli su običaj da pozdravljaju dečiju paradu u Oslu sa dvorskog balkona. Tada cela kraljevska porodica posmatra razigranu povorku i maše im. Ovaj običaj se redovno održavao svake godine, sa izuzecima kad je kraljičin otac bio sahranjen i četiri godine tokom Drugog svetskog rata 1940-1944. Prve godine nakon oslobođenja je čak 202 000 dece učestovalo na dečijoj paradi! Rekordna parada u novije vreme je bila 2016. godine sa 60 000 dece u povorci koja je trajala je oko 3,5 sata. Kralja je sigurno zabolela ruka od mahanja!

Princ Magnus u društvu svoje porodice dok se pita šta li je kralju Hokonu bilo na pameti kad je uveo taj običaj mahanja.  Izvor: YouTube

Piše: Jovana Ikić

Izvori:

https://www.kongehuset.no/nyhet.html?tid=78630

https://www.vg.no/nyheter/innenriks/i/WrGML/kongefamilien-hilser-paa-rekordtog?utm_content=recirculation-matrix&utm_source=Rg8MW

https://www.vg.no/nyheter/innenriks/i/Rg8MW/ti-ting-du-kanskje-ikke-vet-om-17-mai

No Comments

Post A Comment