Pet kul stvari sa Islanda

Pet kul stvari sa Islanda

Nakon serija tekstova o švedskim, norveškim i danskim izumima, smatrali smo da bi bilo nekorektno da izostavimo zemlju koja je osnovana zahvaljujući poduhvatima Vikinga koji su se odmetnuli sa teritorija ovih današnjih država. Iako je Island država mnogo superlativa – jedna od najmanjih, najsevernijih, najređe naseljenih, pa i najmlađih – teško da je dala neki veliki impozantan doprinos svetu na polju naučnih i tehnoloških dostignuća. I stoga odabir «izuma» nije baš ono što biste možda očekivali u ovako nekom tekstu. Ali nadamo se da barem bude zanimljiv.

1

Nano-led

 

Frižider je epohalni izum, međutim nije uvek moguće držati prehrambene proizvode u njemu, recimo prilikom transporta avionom, ili transfera sa broda u kopnena prevozna sredstva, tako da se kvarljiva roba uglavnom u tim slučajevima oblaže komadićima leda. Međutim, kakvog god da su oblika ti komadići, između njih uvek postoje sitni vazdušni džepovi koji omogućavaju toploti i bakterijama da dopru do prehrambenog artikla. Ali to nije slučaj sa specijalnim islandskim nano-ledom. Zahvaljujući svojoj molekularnoj, gelastoj strukturi i majušnim česticama, konture nano-leda savršeno obavijaju ceo proizvod koji treba da se drži na temperaturi od -3 do -1 stepen, tako da je temperatura u središtu proizvoda oko -0,5 stepeni. Svilenkasta tekstura pritom ne utiče negativno na njegov kvalitet. U industriji hrane, a pre svega ribarskoj, ovaj proizvod je doneo revoluciju, jer ulovljena riba koja se stavi u nano-led zadržava većinu hranljivih materija, ne kalira i ne dolazi u kontakt sa bakterijama. Iako ne iznenađuje da je prvu mašinu koja proizvodi ovakav led napravio čovek iz Ledene Zemlje, u svetu ime Snaebjorn Gudnason nije naročito poznato, ali je zato američka kompanija NanoIce vrlo brzo prepoznala njegov potencijal i krenula sa globalnim razvojem ovog izuma.

Dobrobit: 10 – ribari danas mogu da drže ribu spakovanu na moru 19 dana i po povratku da je proslede sa naznakom «sveža roba»
Zabava: 6 – S obzirom da je ovo relativno nov izum, ostaje na nama da otkrijemo njegovu eventualnu zabavnu primenu
Profit: 10 – Upotrebom običnog leda se oko 7% pošiljke obično pokvari, a na veće količine to predstavlja gubitke koji se mere milionima dolara.

2

Energetski transformator

 

Jedan od zaista retkih genija koga je iznedrilo ovo izolovano atlantsko ostvo je bio Čester Hjortur Tordarson. Malo je međutim falilo da ga ipak iznedri neko mnogo veće tle, jer su njegovi roditelji kad je imao 6 godina rešili da emigriraju u SAD. Dakle, sve škole je završio tamo, a polje koje ga je naročito interesovale je elektrotehnika. Iako se ne može pohvaliti brojem izuma poput jednog Tesle ili Edisona, on je sam patentirao oko njih 30 i svi manje-više imaju veze sa pretvaranjem i prenosom električne energije. Njegova prva prilika da pokaže svoje umeće se ukazala u saradnji sa univerzitetima. Kada je Univerzitet u Indijani (Purdue University) raspisao konkurs za izradu transformatora napona od pola miliona volti, Česteru je pripala čast da bude vođa tog projekta. Transformator je trabalo da bude izložen na sajmu u Sent Luisu 1904. godine, a potom da služi u eksperimantalne svrhe na samom univerzitetu. Jedanaest godina nakon toga, Tordarson je napravio i transformator od milion volti za šta je primio nagradu. A uostalom ni vi sad ne biste bili u prilici da na ovaj način čitate ovaj tekst da nam nije transformatora.

Photo: thejumpingfrog.com

Dobrobit: 8 – ipak je bolji onaj Teslin patent za bežični prenos električne energije
Zabava: 2 – teško onom ko se strujom zabavlja
Profit: 10 – da se struja prenosi bežičnim putem, elektroprivreda bi nam je malo teže naplaćivala.

3

Neologizmi

 

Ovu teritoriju su tek između 9. i 10. veka naselili gorepomenuti Vikinzi i jedna od stvari koju su poneli sa sobom od kuće je bilo i sredstvo komunikacije. Iako se taj staronordijski jezik tada govorio i na području današnje Skandinavije, on se do danas u tom delu toliko promenio da obični smrtnici teško mogu da ga razumeju ako su učili samo savremeni norveški, švedski ili danski. Iako stara skandinavska izreka kaže da «jezik ima noge, a ne korenje», što će reći da je sasvim prirodno da se vremenom menja, na Islandu su te noge prešle vrlo malu kilometražu. Oni prosto jezik nisu morali, a posle izvesnog vremena ni hteli da menjaju. Međutim, društvo je napredovalo, sa pojavom novih fenomena i stvari, javila se i potreba za bogaćenjem jezika novim rečima. Ali umesto da samo prilagode izgovor neke pozajmljenice iz (recimo) engleskog, Islanđani su zaposlili ljude koji smišljaju nove reči za te pojmove. Neki od njih su sad već toliko stari da ih mi više ne doživljavamo kao nove, ali oni pre xy godina ipak nisu bili deo naših života i jezika. Tako je islandski verovatno jedini jezik na svetu na kome se reč ”telefon” izgovara tako da ni izbliza ne zvuči tako, već ”sími”, što je arhaična reč za ”žicu”. Zatim imaju ”bicikl” koji se kaže ”reiðhjól”, a u bukvalnom prevodu ”točkovi za jahanje”. A neki neologizmi novijeg datuma bi bili ”vélbúnaður” iliti ”hardver”, a u prevodu ”mašinska oprema”, dok je ”hugbúnaður” islandski ”softver”, a zapravo znači ”oprema srca”.

Dobrobit: 6 – jedino tako im je jezik mogao doći na listu posebnih jezika
Zabava: 9 – pod pretpostavkom da je potrebna veća količina alkohola da bi se smislile tolike reči
Profit: 2 – ”rečotvorci” ipak primaju platu iz državnog budžeta.

4

Lopapeysa

 

Ovo je zapravo još jedna islandska kovanica koja se sastoji od reči lopa – vuna i peysa – džemper, ali je njegov dizajn toliko jedinstven da se slobodno može nazvati izumom. U jednom trenutku 1940-ih godina supruga islandskog nobelovca Haldora Laxnesa, Audun, je negde 1940-tih godina donela džemper sa Grenlanda i isplela njegovu repliku prema inspiraciji starih tradicionalnih islandskih umetničkih motiva i mustri, tako da je konačan rezultat mešavina više stilova. Tom prilikom je koristila cirkularne igle tako da se prednja i zadnja strana džempera nisu razlikovale. Vuna je bila od domaćih ovaca ošišanih tokom letnjeg perioda (ako se period između juna i avgusta na Islandu može tako nazvati), a inače su islandkse ovce posebne jer kao ni jezik, ni one nisu mešane, te su one u procesu evolucije, sad već dužem od 1000 godina, tokom kog su bile izložene subarktičkoj klimi uspele da proizvedu vunu čija su spoljna vlakna duga, glatka, čvrsta i vodootporna, dok su unutrašnja fina, meka i pružaju visok stepen toplotne izolacije. Pritom je karakteristična i njena prirodna boja koja može biti crna, siva, braon pored uobičajene bele. Kako je Island tek 1944. godine stekao nezavisnost lopapeysa je u pravo vreme bila spremna da preuzme ulogu simbola nacionalnog identiteta. Svoj modni vrhunac je nakon tog prvog talasa doživela i 2008. kada je Island zadesila ekonomska kriza, samo što je tad bio simbol bunta protiv globalnog kapitalističkog društva.

Ko je lopapeysu zaboravio, magarac bio!
Photo: LalliSig – www.hiveminner.com

Dobrobit: 10 – malo šta je bolje od dople odeće kad napolju stegne minus
Zabava: 3 – iako popularan, ni tamo baš nije deo odežde za zabave
Profit: 7 – pored lokalaca koji ga baš vole predstavlja i popularan suvenir za one (lude) turiste koji su se obreli na Islandu

5

Femina politikon

Nordijske zemlje inače su vrlo rano dale ženama prava o kojima njihove «istopolnice» u nekim delovima sveta i danas u 21. veku mogu samo da sanjaju, a Island je među njima ipak uspeo da se posebno istakne. Vigdís Finnbogadóttir, sada simpatična bakica od preko 80 leta i ambasador dobre volje UNESCO-a, a u periodu od 1980. do 1996. godine obavljala je funkciju predsednika ove severnoevropske državice. Pored toga što je bila prva islandska i evropska predsednica, ona drži i 2 svetska rekorda. Iako nije uspela da bude prvi ženski predsednik i na svetu (pre nje je recimo predsednikovala Evita Peron), ipak jeste prvi demokratski izabran, a osim toga u svetu još nije bilo predsednika sa dužim mandatom od njenog. Nijednog pola. Nedugo nakon što je postala predsednica, na Islandu je osnovana i prva potpuno ženska politička partija 1983. godine. Opet stoji da je u svetu bilo «ženskih» političkih partija i pre nastanka Islanda kao države (većina njih je imala za cilj borbu za ženska prava glasa), više izvora priznaje islandsku Kvennalistinn (žensku listu) kao prvu regularnu političku partiju koja se kandidovala na parlamentarnim izborima i tom prilikom osvojila čak 5,5% glasova i 3 poslanička mesta. A podrška koju su dobili nakon četiri godine im je bila udvostručena! Dakle, žene u islandskoj politici nisu samo prolazna faza.

Sastav islandske vlade iz 2017. godine, 5 žena i 6 muškaraca
(od kojih je jedan gej, ali to je veće neka druga priča)
Photo: icelandreview.com

Dobrobit: 8 – statistički posmatrano, žene se mnogo bolje kotiraju kao političari, jer češće odgovaraju za svoje postupke i u većoj meri ispune obećanja koja daju.
Zabava: 1 – ali što bi ljudi rekli, blago narodima koji imaju dosadnu istoriju i politiku
Profit: 8 – više od trećine ministara u vladi tokom perioda (uspešnog) rešavanja ekonomske krize su bile žene. Danas one čine skoro polovinu. Slučajnost?

Piše: Aleksandra Milovanović

No Comments

Post A Comment