Severnonorveški za početnike

Severnonorveški za početnike

Prošle nedelje ste mogli čitati o susretu sa dijalektom južne Norveške, a danas vas vodimo na sever. Šta to karakteriše dijalekat koji se govori na samom severu ove dugačke zemlje i kako da ga što lakše i bezbolnije savladate, objašnjava Nemanja Vidaković u današnjem tekstu.

Oblast koja se u Norveškoj zove Nord-Norge obuhvata tri najsevernija okruga u zemlji: Nordland, Troms i Finnmark, dok se varijanta norveškog koja se govori ovde zove nordnorsk. Iako ovde živi ubedljivo najmanji broj ljudi u zemlji, gde je čak i gustina naseljenosti među najnižim u Evropi, to ne znači i da je dijalekatska raznolikost mnogo manja u odnosu na ostatak zemlje. Glavna razlika je ipak u tome da svi ovi dijalekti imaju neuporedivo manji broj govornika, i da su mahom ograničeni na manja područja. Prema rečima Severnjaka, ne tako davno, pre svega tridesetak godina, razlike među svim ovim dijalektima su bilo dovoljno velike da je bilo gotovo odmah moguće odrediti iz kog mesta ili oblasti neko dolazi, čak i ako bi se radilo o ribarskim seocima na susednim ostrvima. Vremenom je centralizacija odradila svoje, te su razlike među dijalektima nestajale relativno velikom brzinom, naročito u najsevernijem okrugu zemlje – Finmarku. Za razliku od nekih drugih dijalekata u Norveškoj (Indre Sogn, Gudbrandsdalen, Telemark…), severnjački dijalekat (ili dijalekti) je moguće razumeti bez većih poteškoća i uz mnogo manje naprezanja kada se prvi put susretnete sa njim. Kao i svugde u svetu, dijalekti ovog područja obiluju lokalizmima i imaju svoje gramatičke osobenosti, a u ovom tekstu se dotičemo samo nekih od njih.

Sa ovom koncentracijom ljudi, pitanje je kome uopšte treba govorni jezik. Slika: Privatna arhiva

U pisanju dominira bokmål, a mnogi Severnjaci čak i doživljavaju nynorsk kao sprdnju, dok neki idu do toga da smatraju da je im je korisnije da u školama nauče osnove laponskog nego nynorsk. Izgovor i intonacija su nešto drugačiji u odnosu na ostatak zemlje, a melodija lokalnog jezika u jednoj meri podseća na intonaciju koja se čuje u finskom, laponskom i kvenskom (Kveni = naziv za finsko stanovništvo sa krajnjeg severa zemlje). Pojedini glasovi imaju nešto drugačiji kvalitet:
glas
kj neodoljivo podseća na naše ć
– suglasnička glupa
rk se često razbija umetanjem još jednog glasa a pogotovo u manjim mestima, gde se može čuti da ljudi kažu Danmaršk, møršk i sl.
glas
t je pre nepčan nego zubni, i to se veoma čuje pri izgovoru reči tro, Troms, trenge kada se može učiniti kao da se izgovara glas koji podseća na naše č
glasovi 
n i l su blago palatalizovani, ali mnogo manje u odnosu na Trøndelag; npr. grad Alta je izgovoru Aljta (slabije nego naše markantno lj).
glas
y u pojedinim rečima se realizuje kao ø, poput trøkk umesto trykk ili rødde umesto rydde.

“Spennainnes” i nord. Slika: Privatna arhiva

Zamenice se razlikuju od onoga što se uči na kursu. Tako je recimo jeg samo æ, dere je dokker, dæm je de. Još neki od primera su dokkers (deres), hannes (hans), (meg), dæmmes (deres), våres (vår), ho (hun) itd. A da stvar bude interesantnija, često ih stavljaju ispred ličnih imena, tako da kada izvesni Ola u severnjačkoj izvedbi bio han Ola, a njegova koleginica Kari – ho Kari. Drugačije su i upitne zamenice: kæm (hvem), ka (hva), korsn (hvordan), kor (hvor)…

U prezentu se uglavnom ne čuje -r, što na primerima izgleda ovako Æ komme (Jeg kommer), Æ træng (Jeg trenger), Æ e (Jeg er), Han meine (Han mener), a za potrebe iskazivanja budućih radnji se koristi često glagol bli(r) u konstrukcijama koje su u pisanom norveškom negramatične Ho bli(r) å reise i morra (Hun skal reise i morgen).

Red reči se često ne menja u upitnim rečenicama, npr. Kæm du e?

Kao i u ostalim dijalektima, nordlendinger imaju i sopstveni „pravopis“ koji se uglavnom koristi interno, ili kada pobesne, i koji u velikoj meri prati princip „piši kao što govoriš“. Neki od primera su katti (ka tid=når) ili specifičan način da se pišu palatalizovni n i l (koji zvuče kao naši nj i lj, ali oslabljeni: koinne (kunne), toill (tull), groinn (grunn).

Nastavci za množinu su drugačiji – umesto –er je ili –a ili –ar, a umesto –ene je –an (dagar, dagan umesto dager, dagene).

Sånn går nu dagan i Nord-Norge. Slika: Privatna arhiva

Što se lokalne leksike tiče, Internet vrvi od spiskova sa severnjačkim rečima i izrazima, ali su u mnogim od tih spiskova nalaze reči koje su ograničene na vrlo uzana područja, koje čak ostatak stanovništva sa severa ne razume. Ovde navodimo samo neke koje su karakteristične za ceo Finmark.
– Reči za rodbinske i porodične odnose imaju nešto drugačije konotacije – reč
kjerring je neutralna i znači zapravo kone i nema konotaciju za džangrizavu stariju ženu, kao što je to slučaj sa ostatkom zemlje. Umesto fetter i kusine pre će se odlučiti za reč søskenbarn, dok su bestemor i bestefar, odnosno besten i besta, mnogo dominantnii u odnosu na farfar, farmor, morfar i mormor.
– Posebno je specifičan glagol
færa koji menja i i dra (koji tradicionalno stvaraju dosta frustracije ljudima koji uče norveški). Glagol se menja na sledeći način: fær-for-foren (E han foren? = Har han gått?).
– Za ceo sever karakteristična reč
hæstkuk (konjski k***c) koja po potrebi može imati i pozitivnu i negativnu konotaciju (koji car / koja kretenčina). Neki frekventni glagoli imaju nešto drugačiju promenu, gde se participi na –tt, završavaju na –dd: få- fekk-fådd, gå-gjekk-gådd, ha-hadde-hadd.


Prigodan poklon od Severnjaka. Slika: Facebook

– Glagol elte koji u ostatku zemlje znači mesiti, na severu znači ostaviti (legge igjen, sette igjen), umesto le (smejati se) više se korist flire koji u ostatku zemlje znači cerekati se. Sludd (susnežica) se kaže skletta i tu reč ostatak Norveške ne razume, dok je za irvasa dominantniji oblik rein umesto reinsdyr (kiša se izgovara sa g u regn). Noen i noe su nån i nokka, odnosno nått na severu okruga Troms, a nastavak –ende se realizuje kao –ainnes (liggainnes umesto liggende), sem u rednim u brojevima.
Til je te, hvis je hvist, a je nu/no.
– Prenaglašena upotreba reči
innover i utover u zavisnoti od toga da li se krećete ka obali ili ka kopnu, npr. Han for utover. ili Skal du innover?

Imate li vi još koji detalj da dodate na spisak?

No Comments

Post A Comment