12 Apr Slatki švedski praznici
Šveđani, generalno gledano, ne spadaju u grupu gojaznih ljudi, čemu verovatno doprinosi njihova ljubav prema boravku u prirodi i fizičkoj aktivnosti, pa opet njihov kalendar obiluje danima gde je u fokusu hrana. Ako nema razloga za slavlje, onda ga sasvim jednostavno možete izmisliti. Upravo to su Šveđani primenili u svojoj kulturi, pa tako imaju bar tri dana u mesecu koji su posvećeni ni manje ni više nego određenom jelu ili poslastici. U ovom tekstu ćemo ipak pomenuti samo „slatke“ praznike, a ukoliko i sami želite da se okušate u pripremi ovih đakonija, možete naći gomilu recepata na Youtube-u.
Dan semli (Semladagen)
Dan semli ne pada svake godine istog datuma, ali je zato dan nepromenjen – utorak. Zato se semle i jedu na praznik koji se u Švedskoj naziva Fettisdagen (masni utorak), odnosno Poklade, pa je tako ove godine obeležen 1. marta. Izgledom podsećaju na pufne koje se sastoje iz dva dela od kojih onaj na vrhu služi kao poklopac i podseća na snežnu kapicu, naročito kada se pospe preko šećer u prahu, a između njih je fil. Semle su obično punjene nadevom od umućene pavlake i badema, a oseća se i miris kardamoma na kome definitivno ne treba štedeti. Obično se jedu uz kafu ili čaj, a mogu se služiti i u dubokom tanjiru sa toplim mlekom i to se naziva hetvägg, tj. vrući zid. Ipak, iako se na neki način očekuje da pojedete što je više moguće, budite oprezni jer je u Švedskoj ostala zabeležena priča o „kralju koji se prejeo do smrti“. U pitanju je kralj Adolf Fredrik koji je pojeo gomilu semli u toplom mleku i preminuo. Naravno, za ovu priču nema dokaza, jer je kralj preminuo nakon što je doživeo infarkt, ali se smatra da je količina, kao i izbor hrane, definitivno doprinela tome. Možda na ovaj događaj Šveđani i pomisle kada se kaže – jedite, ali sa merom.
Dan vafla (Våffeldagen)
Za razliku od dana koji je posvećen semlama, Dan vafla ima svoj ustaljeni datum pa se svake godine obeležava 25. marta. Švedski vafli se od belgijskih prvenstveno razlikuju po tome što su ravniji i obično u obliku srca. Dodatni savet, ukoliko želite da uživate u njima na „švedski“ način, jeste da ih poslužite uz džem ili sveže voće, šlag ili sladoled i naravno obavezno ih jedite uz kafu. E sad, otkud baš da postoji dan koji slavi vafle na koje ne biste baš odmah pomislili kada razmišljate o Švedskoj? Po svoj prilici, vafli su se u celoj priči našli sasvim slučajno, usled mešanja glasova u svakodnevnom govoru. Dan vafla pada na isti dan kada su Blagovesti. Budući da su Blagovesti na švedskom Vårfrudagen, što doslovno znači Dan naše gospe, prvi deo reči je nekako zvučao kao vafli, pa otuda Våffeldagen. Ukoliko uzmemo u obzir da Šveđani nisu baš nešto posebno religiozni, onda ni ne iznenađuje što je druga reč delovala logičnije. Danas postoji gomila recepata po kojima ih možete praviti, a sve su popularnije veganske varijante.
Dan čokoladnih kuglica (Chokladbollens dag)
Ovaj slatkiš je savršen za sve one koji se ne snalaze najbolje u kuhinji, a opet žele nečim da iznenade svoju porodicu ili prijatelje. Kao i sva ostala peciva i slatkiši, i čokoladne kuglice se mogu kupiti u poslastičarnici ili prodavnici, ali će se većina Šveđana potruditi da napravi svoje bar 11. maja, kada se i obeležava Dan čokoladnih kuglica, pa kako ispadnu. Ove kuglice se ne peku, prave se od sastojaka koje svako (ili barem većina) sigurno ima kod kuće i odlične su kada je potrebno i najmlađe uključiti u izradu poslastica. Interesantna činjenica je da se ove kuglice prvobitno nisu zvale čokoladne kuglice – chokladbollar, već crne kuglice – negerbollar. Do promene prvog dela složenice došlo je kada je reč neger iz neutralne prešla u pogrdnu reč za tamnopute osobe i uveliko se povezuje sa robovlasništvom, tako da se danas ipak drže verzije koja u svom nazivu ima čokoladu.
Dan rolnica sa cimetom (Kanelbullens dag)
Od svih slatkih peciva koja se mogu naći u Švedskoj verovatno svima kojima je poznata reč fika prvo na pamet padnu šoljica kafe i rolnica sa cimetom. Za razliku od vafla, rolnice sa cimetom predstavljaju švedski klasik, pa ni ne čudi da i pored toga što ih gotovo svakodnevno gustiraju ipak imaju i dan koji im je posvećen, a u ovom slučaju je to 4. oktobar. Iako se ove rolnice mogu kupiti i jesti tokom cele godine, većina Šveđana će se 4. oktobra potruditi da napravi svoje kod kuće. Ovaj dan je ustaljen još 1999. godine i od tada se poštuje tradicija spremanja i konzumiranja ovog peciva, a zašto baš 4. oktobar, to nije baš najjasnije. Možda zato što tada mrak u određenim delovima Švedske već uveliko preovladava nad danom, većina svodi boravak napolju na minimum, a šta onda više opušta ako ne miris cimeta koji se širi kućom. Još jedan začin, pored cimeta, koji daje poseban šmek ovoj švedskoj poslastici je kardamon za koji se čini da se ustalio u gotovo svakom dezertu.
Dan blatnjavog/lepljivog kolača (Kladdkakans dag)
Dobro, iskreno govoreći, naziv ne zvuči nimalo primamljivo, ali za sve ljubitelje čokolade, ova poslastica je kao stvorena za njih zato što je to „blato“ zapravo čokolada. Dan lepljivog kolača je 7. novembar i ustanovljen je 2008. godine, a ako se ponovo postavi pitanje zašto baš tad, odgovor je još jednom – a što da ne. Ova poslastica je prilično jednostavna za spremanje i glavni sastojak je čokolada. Ono što ovaj kolač razlikuje od mnogih drugih i što doprinosi da unutrašnjost bude rastegljiva je to što se nikada ne koristi prašak za pecivo. Dakle, čokolada obavezno, ali prašak za pecivo nikako. Upravo to ide u korist priči da je ovaj kolač možda nastao tokom Drugog svetskog rata kada je bilo gotovo nemoguće doći do praška za pecivo. Ili je sasvim jednostavno neka domaćica želela da spremi čokoladni kolač, zaboravila prašak za pecivo, nije joj se dalo da ode do prodavnice, a kolač je ispao dobar u svakom slučaju i recept je prosleđen dalje. Iako se može samostalno služiti, kao najčešći prilozi javljaju se šlag, sladoled od vanile ili bobice koje su vam na dohvat ruke. Tipično švedski, zar ne?
No Comments