Složenice u skandinavskim jezicima 2

Složenice u skandinavskim jezicima 2

U prethodnom tekstu smo uveli priču oko složenica u skandinavskim jezicima, a u ovom tekstu sledi njen nastavak, gde ćemo se pozabaviti njihovom strukturom. Naime, kako se složenice grade? Da li samo uzmemo 2 reči i zalepimo ih jednu za drugu ili postoje neka komplikovana pravila koja treba da se nauče?

 

Najčešće je u pitanju ovo prvo. Ali ponekad je takvu tvorevinu malo teško izgovoriti ili ona ne zvuči dobro u skandinavskim ušima, pa je uobičajena praksa da se kod nekih kombinacija ubacuju takozvane „fuge“ na spojevima reči. Postoje naravno i neka pravila, međutim ona nisu neophodna da bi se neko praktično služio jezikom. Usvajanje gradiva ide sasvim lepo i po dobrom starom sluhu. Dakle, pravila zaobilazimo, ali napominjemo da postoje fuga S, koja se u norveškom i danskom najčešće koristi, zatim fuga O i U koja je podjednako uobičajena, ali samo u švedskom, i na kraju fuga E, koja je nešto manje zastupljena, ali je ima u sva tri skandinavska jezika.

 

Evo i primera reči sa fugom S:

🇳🇴 arbeid (posao) + uniform (uniforma) = arbeid-S-uniform (radna uniforma)

🇸🇪 parkering (parkiranje) + plats (mesto) = parkering-S-plats (parking)

🇩🇰 sport (posao) + tøj (tkanina, platno) = sport-S-tøj (sportska odeća)

Sa fugom O:

🇸🇪 vecka (sedmica) + peng (novac) = veck-O-peng (džeparac)

Sa fugom U:

🇸🇪 gata (ulica) + kök (kuhinja) = gat-U-kök (kiosk za prodaju brze hrane)

I na kraju sa fugom E:

🇳🇴 jul (Božić) + gjester (gosti) = jul-E-gjester (božićni gosti)

🇸🇪 högskola (visoka škola, fakultet) + studier (studije) = högskol-E-studier (studije na visokoj školi, fakultetu)

🇩🇰 katt (mačka) + pote (šapa) = katt-E-pote (mačija šapa)

 

Međutim, u pisanju tih složenica i poneki maternji govornici greše, pa ih umesto kao jednu pišu kao dve reči. Time onda napisano gubi smisao, što možemo pokazati na gorenavedenim primerina: ako bismo arbeid uniform napisali odvojeno, preveli bismo frazu kao rad uniforma, umesto radna uniforma. Time što napišemo reči zajedno, mi ustvari prvu reč malo modifikujemo – ona više nije glavna, već postaje neka vrsta odrednice poslednjoj reči. Dakle, koristan savet za pravilno pisanje bi bio “razmislite dobro o značenju napisanih reči”.

 

Postoji još jedan savet, istini za volju, malo lakše primenljiv kod izvornih govornika, a malo teže kod ljudi koji uče neki od skandinavskih jezika kao strani jezik, međutim mi ćemo ga ipak navesti. Ako se reči napišu odvojeno, one će obe biti naglašene u izgovoru. Međutim, ako se napišu spojedno, onda se naglasak sa druge reči gubi, te samo prva biva naglašena.

 

I sami skandinavci ovo uviđaju kao problem, te u javnosti ima više kampanja koje imaju za cilj da na slikovit i duhovit način edukuju ljude o pravilnom pisanju složenica. Slike koje slede ispod su delo norveškog autora Andrea Ulvesetera, odnosno preuzete su sa švedske Facebook stranice Bilder i kampen mot Särskrivningar.

625462_499093700139846_1846957925_n

 

Objašnjenje: spise (jesti) + bord (sto)

Dakle: odvojeno znači upravo to – „jesti sto“.

Ali ako se npiše odvojeno kako i teba, reč je o „trpezarijskom stolu“.

539137_499093260139890_1338167624_n

Objašnjenje: ananas (ananas), ringer (poziva telefonom;kolutovi)

1781868_649078005141414_2092717426_n

Objašnjenje: verne (zaštititi) + utstyr (oprema)

halvbror

Objašnjenje: halv (pola), bror (brat)

barncyklar

Objašnjenje: barn (dete), cyklar (vozi bicikl; biciklovi)

sexleksaker

Objašnjenje: sex (broj šest ili seks), leksaker (igračke)

No Comments

Post A Comment