Plivanje u norveškim preduzetničkim vodama. Iz prve ruke

Plivanje u norveškim preduzetničkim vodama. Iz prve ruke

U današnjem tekstu „Iz prve ruke“ naša sagovornica nam deli svoju priču koja ne bi mogla da bude samo priča o preseljenju iz jedne države u drugu jer iza nje stoji i šira konotacija. Svaka emigracija po sebi podrazumeva i svojevrsni izlazak iz zone komfora, ali u nekim slučajevima je to ipak više nego što bi se očekivalo. Pa stoga pročitajte kako se Jelena Suvajdžić uhvatila u koštac za srednjenorveškim dijalektom i otvaranjem firme uz troje dece.

Jelena, možeš li nam za početak reći kako je došlo do toga da se ti preseliš?

U Norvešku sam došla zbog odluke supruga da nam deca rastu u uređenoj državi.

A kako si se ti osećala u toj ulozi supružnika koji „ide kuda vetar duva“?

Stava sam da bi opstao bilo kakav odnos, obe strane moraju činiti određene kompromise (nezavisno od toga da li je u pitanju drugarski, roditeljski ili supružnički). Takođe sam sa određenim životnim filozofijama počela da prihvatam preseljenje kao nešto što je dobro za ekspanziju naše porodice, a i kao jednu od avantura koje malo ljudi doživi. Razmišljala sam da uvek imamo gde da se vratimo ukoliko mi se ne svidi Norveška.


Svi na okupu. Privatna arhiva

Za mnoge, pa i za tebe, je prvi korak na tom putu verovatno bio i učenje jezika. Kako je to išlo u tvom slučaju?

Učenje je dosta teško išlo iz razloga što lično smatram sam antitalenat za jezike, iako su mi nastavnici u više navrata rekli da je talenat samo 10% zaslužan za uspeh. Ono što je ključno je da ukoliko se neko potrudi i ima motivacije onda to i pored osećaja da ide teško daje određene rezultate. Pogotovo smatram da vaša škola ima dobre metode za učenje, te mi je to nesumnjivo pomoglo u istom.

Ali tvoje usavršavanje jezika se sigurno nije tu i završilo. Kako je tebi to učenje jezika proticalo na terenu?

Nakon završenog kursa jezik dugo nisam koristila dok nisam došla u Norvešku. Proteklo je dve godine od završenog kursa do dolaska ovde , te mi je to bila jedna otežavajuća okolnost. Druga je mesto na koje sam došla. Učila sam nešto na kursu o dijalekatskim razlikama, ali jedno je to čuti u teoriji, a drugo na terenu. U Trøndelagu se svaka druga reč izgovara sa „nj“ i „lj“, a to nisam baš tako učila na kursu. Međutim uz detaljno podsećanje svih kurseva kroz koje sam prošla, počevši od A1 do B1 i slušanje tog čudnog jezika, polako su stvari dolazile na svoje mesto. I dalje se doučavam kroz čitanje novinskih članaka, knjiga, pričom sa mušterijama te svaki dan nešto novo naučim.


Komšiluk. Privatna arhiva

Pošto si rekla da si došla za svojim suprugom, pretpostavljam da ti sređivanje papira nije bilo komplikovano.

Pa u suštini ne. Suprug ima stalno zaposlenje u Norveškoj i državljanin je članice EU, tako da mi nikakve dozvole nisu trebale nakon dobijanja boravišne, odn. oppholdstillatelse.

I odmah si počela i ti da radiš?

Otišla sam na jedan razgovor za posao i primili me, ali sam se ja predomislila i odlučila da budem sama svoj gazda i da otvorim svoju firmu.

Firmu koja se bavi nečim iz domena posla koji si obavljala u Srbiji?

Posao kojim sam se u Srbiji bavila dijametralno je različit u odnosu na posao koji obavljam u Norveškoj. Naime tamo sam radila u jednom gradskom JP kao dipl. pravnik, a ovde sam maser i iscelitelj. U Srbiji sam imala strašno puno stresa na poslu. Moje radno mesto je nosilo vrlo visok nivo odgovornosti, uz mnogo tenzije i naredbi koje sam kao pravnik morala da pretočim u pravne akte uz poštovanje pozitivnih zakonskih propisa, a na kraju meseca je zarada bila tolika da mogu samo poplaćati za decu aktivnosti, kao neki vid džeparca. U Norveškoj iako radim fizički zahtevniji posao, prezadovoljna sam. Svoj sam gazda, svoje vreme, prostor, način rada kreiram kako meni odgovara bez bilo kakvih pritisaka i presija koje sam imala u Srbiji, a na kraju meseca je satisfakcija za uložen trud i vreme na zadovoljavajućem nivou.


Radno mesto. Privatna arhiva

A kako si uopšte došla na ideju da pokreneš sopstveni biznis?

NOKUT mi je priznao diplomu državnog pravnog fakulteta iz Srbije i to zahvaljujući pomoći vaše škole vezano za prevode i slanje dokumentacije. Međutim da bi se dobilo zaposlenje u struci sa pravnim fakultetom u Norveškoj potrebno je nivo znanja jezika na C1 nivou, a i poznavanje pravne terminologije. Iz tog razloga a i zato što uživam pomažući drugima odabrala sam drugu delatnost, odnosno da se bavim masažom i isceljivanjem. Po dolasku sam primljena u jednu organizaciju priznatu od strane države preko REIKI-ja, i time sam postala tzv. healer. Nakon dobijanje određene ponude za posao masera, uz kasniju izmenu dogovorenih uslova i cene rada od strane gazde salona, dosta sam duboko razmišljala i pratila određene znake koji su mi se ukazali dok smo bili u fazi dogovora. Računala sam šta je najbolja opcija za mene i moju porodicu. U trenutku kada sam odlučila da ipak ugovor ne potpišem i odustanem od dogovora došla mi je prijateljica koja zna kako masiram i pomogla mi je u roku od 15 min. da pronađemo lokal u samom centru i odatle je krenula moja avantura.

Uprkos toj čvrstoj rešenosti verujem da nije bilo lako otvoriti firmu u stranoj zemlji, zar ne?

Samo utoliko što si stranac i ne poznaješ idealno njihov sistem. U suprotnom nije problem nikakav. Uslov je imati „papire“, državljani Srbije ne mogu ukoliko nemaju stalnu boravišnu dozvolu ili nisu došli na spajanje porodice sa norveškim ili državljaninom EU. U Brønnøysundregistrene, ono što je naš APR, se registruje firma i popuni se formular, nakon 2 nedelje dođe faktura o uplati od otprilike 250 €, kao i registarski broj. Sa tim brojem se otvori drugi račun u banci (moraju se razlučiti privatni i račun firme). Neophodno je za početnike naći dobrog knjigovođu kojeg će moći da pitaju za sve i svašta kako bi se dobro osigurali i kako ne bi napravili prestup pošto takva greška može da košta i par hiljada evra. Kazne su vrlo visoke i rigorozne. Poreski sistem je vrlo kompleksan, ali zato država organizuje besplatne kurseve o funkcionisanju istog. Nakon otvaranja firme sam dobila poziv od Brønnøysundregistrene o održavanju kursa. Poenta je da državu niko ne može ni za šta da zakine, ne postoji takav genijalac, ali zato država može zakinuti pojedinca te se mora vrlo dobro proveravati uplata poreza, koliki iznos se plaća, koliko se dobija povrat, koliki postotak se plaća i ostalo. Za pokretanje sopstvenog biznisa je važno reklamirati se preko društvenih mreža, letaka, vizit karti, novina… što je za normalno poslovanje po meni neophodno primenjivati. U tom smislu sam našla osobu koja mi je napravila sajt, Fb-stranicu za firmu, gradske novine su napravile reportažu o meni kao o nečem novom u njihovom gradu, pronašla sam reklamni biro koji mi je napravio plakate kao i vizit karte koje delim svakome sa kim sam u kontaktu. Što se poreskog sistema tiče vrlo je važno da naši znaju ako otvaraju bilo šta da se porez plaća na dobit koji je 35 % otprilike i to svi plaćaju, sa određenim nijansama u odstupanju plus 25 % PDV, s tim da postoji prostora za neke olakšice. Ukoliko se firma registruje na 50.000,00 kruna, tj. oko 5.000 € na godišnjem nivou, u tom slučaju PDV se ne plaća. Postoji opcija za masere da se registruje u jednom od 50 njihovih relevantnih organizacija od strane države priznatih (čiji su uslovi za članstvo vrlo rigorozni, kao što je 150 časova anatomije, fiziologije). Na osnovu tog članstva se izvrši registracija na Altinn-u takođe vezano za informacije o firmi, te se tako može dobiti oslobađanje od PDV-a. Ja sam u procesu registracije u jednoj isceliteljskoj organizaciji u kojoj sam aplicirala na osnovu diploma iz Reiki-ja (veština balansiranja energije koju izmegu ostalog koristi i naš Novak Đoković). Pitanje je da li će mi uvažiti diplomu Pravnog fakulteta priznatu od strane NOKUT-a, ili cu ići na određene kurseve koje zahtevaju iz oblasti etike.

Ti si baš rešila da poslušaš onu mudrost da bi čovek trebalo da u toku svog radnog veka promeni barem tri različita posla. Kako ti se čini taj posao?

Pa tako nekako. Sada vodim salon za masažu koji se nalazi u tržnom centru mesta u kojem živim. Kolega nemam jer sam samostalna i jedina zaposlena u firmi, ali što se tiče klijenata koji mi dolaze zadovoljstvo je obostrano. Norvežani su lojane, zahvalne i fleksibilne mušterije, a posebno cene moje umeće i tehnike koje ovde niko nema.